Ročište je održano u sali Skupštine grada, zbog velikog interesovanja bivših radnika te firme, a trajalo je duže od tri sata. Najviše vremena prošlo je povodom izveštaja o ekonomsko finansijskom stanju koji je sačinio poverenik stečajnog upravnika Nikola Basta na osnovu raspoložive dokumentacije.
Prema njegovim rečima, “Zastava automobili” imaju oko 41 milijardu obaveza, najviše prema Pariskom i Londonskom klubu, oko 24,5 milijardi i 10 milijardi Republičkom fondu za razvoj.
Obaveze su čak nekoliko desetina puta više u odnosu na stečajnu masu koja je procenjena na 650 miliona dinara.
Nju čini gotovina od oko 350 miliona dinara sa dva bankarska računa, nepokretnosti od oko 95 miliona i druga potraživanja od oko 200 miliona za koje je stečajni upravnik procenio mogućnost naplate.
U izveštaj nije ušlo gradsko građevinsko zemljište nad kojim fabrika ima samo pravo korišćenja.
Obaveze za neto zarade troje radnika koji su zatečeni posle otvaranja stečaja iznose oko 980 miliona dinara.
Izveštaj poverioca stečajnog upravnika je prihvaćen, ali posle višečasovne rasprave.
Punomoćnik Radiša Pavlović je u ime 237 bivših radnika zatražio da im se dodeli status izlučnih poverilaca za naplatu sa računa koji je za još pre 8 godina bio otvoren namenski.
Isti status je zatražen i u slučaju naplate potraživanja po osnovu solidarne stambene izgradnje. Izražena je i sumnja u malverzacije sa računima za radnike.
Oba zahteva će biti upućena inicijatoru stečaja ministarstvu privrede da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana.
Punomoćnik velikog broja bivših radnika smatra da je u finansjskom izveštaju predstavljeno samo 20 odsto do stečajne mase, pošto ima dokaza da fabrika poseduje veću imovinu.
Pavlović je naveo da postoji i odluku Zastavine Skupštine iz 2009. koje koja dovodi u pitanje obaveze fabrike prema Pariskom i Londonskom klubu jer je država Srbija preuzela obavezu namirenja dela dugovanja.
